Ha! Otvaranje je bilo vrlo zanimljivo zato što se baš toga dana su tekli radovi na popločavanju ove ulice, a ja sam se dogovorio sa jednim drugom koji je imao bušilicu i te tiplove i sve to i bezbedili smo kabl jer je trebalo sprovesti struju do tamo. To je nekih 15, 20 metara odavde od prostorija gde se mi sada nalazimo, bivših prostorija Ilegalnih poslastičara, kasnije izdavačke kuće Kornet. Tako da se dogodilo da smo postavljali tablu tamo tačno u momentu kad su tamo popločavali i bilo je prepuno peska, smetali smo tim radnicima i oni su nama smetali i nije im bio jasno šta mi to radimo, šta sad mislim postavljamo neku ploču nije im bilo jasno da to nije... da ne radimo za grad, pošto ta tabla manje više izgleda kao i sve druge table. Jedino im je bilo čudno što je pod uglom od 90 stepeni, ali su oni mislili da to tako mora zato što je takav zid pa ne znam šta. Nisu se oni pitali ko je Salvador Dali. Čak je to izašlo u mnogim novinama, neposredno kad se pojavila ta tabla jer mi smo se kao multidisciplinarna grupa bavili svim i svačim pa i plasiranjem lažnih vesti i onda smo ovo pustili kao neku vest da je svečano otvoren ćošak Salvadora Dalija. To su skoro svi mediji objavili. Mnogi od njih nisu shvatili uopšte da je to neka vrsta umetničkog rada, nego su kao, čak se sećam i nekog naslova u nekim novinama pisalo je: Nije moglo drugačije. Znači, oni su shvatili da su oni morali da stavljaju tu tablu jer je takav zid. E sad, posle toga su krenuli grafiti na tom ćošku ali i na ćoškovima u ovom kraju. To je taj neki sam vrh Dorćola, ispod PMF-a, pa Jevremova, Kapetan Mišina, Višnjićeva i Jovanova ulica. Na svim ćoškovima je nešto počelo da se pojavljuje, a naročito na ovom čošku Salvadora Dalija. Za neke radove smo i saznali ko su autori. To se sazna preko fejsbuka i tako... kao, “a znam to je radio moj drug” i onda se ispostavi da ga poznajemo. Bilo je nekoliko onih stensila one klasične Dalijeve fotografije. One njegove iz profila sa karakterističnim brkovima. Čak 4 ili 5 različtih. Mislim znam da su različiti, nisu bili iste veličine i nisu bili isti sprejevi. Jedan od njih je i uokviren u okviru akcije Maje Radovanović, danas udate, ne mogu da se setim kako... koja je uokvirila u stvari uramila jedan od tih stensila Salvadora Dalija. U to vreme je niklo još nekoliko zgodnih grafita na tu temu i to je kao neki zlatan period tog ćoška koji je trajao možda jedno 6,7 meseci. Tad se pojavio i Mikrob. Sam se javio i rekao: “Ja bih isto da doprinesem nešto ćošku”. Postavio je jednu skulpturu svoju, neki ventilator. U to vreme je radio sa grupom Radar a ovo nije mogao kao Radar zato što nije imao saglasnost Mićunovu koji je bio drugi član te grupe nego je to baš bio njegov, Mikrobov rad. Možda čak i poslednji. Ne znam...vrlo brzo posle toga se razboleo i umro.