Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Fudbal, bilijar, kabeza i plavo-beli stolnjaci
E sad, znači, kao mali ja sam već malo po malo video fudbal, "Dorćol" i "Polet" su igrali. I moj deda je prvo bio ekonom "Dorćola" i na samom stadionu "Dorćola" je bio jedan vagon - tu su se skidali i držali dresove i kopačke fudbaleri "Dorćola" dok su "Polet" kao ekipa "GSP"-a imali svoje prostorije. To je bila kao jedna mala zgradica gde su oni imali svlačionice, dok "Dorćol" pošto je mnogo mlađa ekipa bila - oni su imali taj vagon gde je moj deda držao... naparavio je kao drvene boksove gde je držao dresove kopačke i to... imao jedan mali rešoić u kom im je kuvao čaj kad imaju trening. Tako da ja već kao mali između prvog i četvrtog razreda kad sam bio još u Pančevu, kad sam dolazio obično je to bilo subotom i nedeljom, kad bi me otac i majka dovodili, obično su nedeljom bile utakmice oko 10 sati, obično kad "Dorćol" igra u gostima "Polet" igra kod kuće, pošto je isti teren, pa sledeći put Polet igra na strani a Dorćol tu, tako da sam ja skoro svake nedelje kad su me dovodili gledao utakmice, dedi pomagao, oni bace onde dresove ja mu pomognem da unese. Znači to je bilo između prvog i četvrtog razreda bio sam relativno mali kad sam se upoznao i sa Dorćolom i sa dedinim radom oko toga i već između petog i osmog razreda bio sam malo stariji kad sam jednom došao, deda mi je rekao da su na uglu Dušanove i Braće Baruh dobili bilijar klub. Onda ja kasnije kad sam dolazio, on je obično u devet ili deset sati prepodne počinjao da radi. To je na ćošku Dušanove i Braće Baruh bilo, tu je bila mala prostorija, jedan veliki bilijar sto bila su dva ili tri mala stola sa drvenim stolicama sa onim kariranim plavo belim čaršafima, tada su u svim restoranima bili cveno beli i plavo beli, pošto je F.K. "Dorćol" imao plavu ili belu opremu oni su imali plavo beli. I bilo je sa strane jedno tri, četiri klupice, znači dvoje, troje njih su igrali bilijar oko stola i unutra je bila kao mala kafe kuhinja gde je deda stalno prenosio taj rešo iz vagona. Kad sam ujturu bio tu on ode otvori, obično je to radilo do devet,deset noću jer nije bilo struje toliko, pošto je to bila visoka prostorija visila je jedna sijalica koja je išla skoro do iznad bilijar stola. Ta jedna sijalica koja je imala 60, 70 vati je bila za čitavu prostoriju. Sad ja mislim da je tu neki kafić ili nešto, blješti uveče, tad nije bilo struje toliko i znam da uveče nije radilo duže od osam, devet, ali često su i duže ostajali ovi lokalni momci i fudbaleri Dorćola kad dođu da igraju bilijar. Ja znam da je deda morao da ostaje duže, pa onda nije prao i sređivao, nego ujturo ranije ode da bi to sredio a meni onda kaže: "Dođi malo kasnije" i obično je moj zadatak bio da mu pomognem, ispod Braće Baruh tu je bio sodažija koji je prodavao soda vodu, klaker i kabezu. I onda je mene deda slao kod njega da pokupim šta treba. I onda ja pijem kabezu i gledam njih pet,šest kako igraju bilijar, sad kad se setim taj sto mi je uvek izgledao ogromno, valjda zato što sam ja bio mali...
Bilijar sala
Kuća Ignjata Krstića, zgrada na uglu Ulica cara Dušana i Jevrejske ulice
Stojan Marinković
Sve do iseljenja turskih civila iz Beograda 1862. godine Donja čaršija, buduća Ulica cara Dušana, bila je jedno od najvažnijih trgovačkih stecišta Beograda i srce osmanskog dela varoši. Nakon 1860-ih ulica je dobila uglavnom rezidencijalni karakter te se od ostalih dorćolskih ulica razlikovala tek svojom širinom. No takva situacija nije mogla da potraje odveć dugo, posebno ne na uglu sa Jevrejskom, glavnom ulicom Jevrejske mahale. Na levom uglu (gledano iz Ulice cara Dušana) 1923. godine građevinski preduzimač Ignjat Krstić podigao je sebi jednospratnu kuću sa kafanom u prizemlju. Nekoliko godina kasnije po projektu poznatog arhitekte Koste Jovanovića kući je dozidan sprat kojim je naglašen ugaoni deo.