Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Lučki život Savamale
Pa da se razumemo nešto svugde u svetu lučki radnici su radnici koji su ipako onaj, i što se tiče obrazovanja i što se tiče, hajde neću da kžem intelektualnog dela i svega, to je bila struktura ljudi koja bila zaposlena i koja je radila i obavljala poslove, to su dakle bili teški fizički poslovi. Pored istovara i utovara brodova, to su bili i ljudi koji su radili na brodovima, bilo je tu i kapetana bilo je tu puno ljudi koji su bili rukovodici različtih mašinskih odeljenja ali je uglavnok gro bio naroda koji su bili fizički radnici i koji su obavljali te prljave poslove kako na brodovima tako i priliko istovara. Drugo tu je bila ranžirna stanica dol, tu je bila luka, sve što se odvijalo odvijalo se na brodovima koji su dolazili tu. Vagoni su bili gde je sada ta Beton hala, gde je sijaset novih, da ne kažem baš restorana, to nisu kafići to su već restorani baš onako u pravom smislu. Tu je bilo pet, šest dizalica, tu se sve odvijalo tu je bio magacinski prostor, da li je to bio vagon pa se istovara, da li su to bili brodovi, pa je išlo iz vagona u brod ili iz broda u vagon u zavisnosti od posla i u toj Beton hali su bili magacini gde sve to lagerovalo. Posle istovara tih vagona, vagoni su bili prazni i tu je stalno lokomotiva manevrisala, stalno dovlačila nove vagone i odvlačila stare vagone. I te vagone često gurnu pa idu sami, mi smo se kešali na te vagone vozili smo se na njim, često su oni išli od Beton hale pa maltene smo išli do starog mosta, koliko smo se vozili. Oni lokomotive zalete pa gurnu vagone pa onda po pet, šest il desetak kao kompozicija idu, mi se kao deca zakčimo i kešemo se i vozimo se i to nam je bilo jedno veliko uživanje, jeste bilo opasno, branili su nam, čak je i polocija intervenisala, nisu nam dozvoljavali ali smo mi deca kao deca to koristili... Tako da je to bilo izuzetno dinamično. Samim tim svi ti radnici koji su tu radili koristili su sve ove kafane da sednu da popiju da se osveže, mnogo puta često i da se napiju, posebno što je Kasina radila danonoćno, uvek je bilo žive muzike, to je važilo i za Promaju na obali i tu se odvijao noćni život pre pedeset. šestdeset godina u Beogradu na mestima kao što su Brodarska kasina i Promaja, Posavina nije, ona se zatvarala kao i Galeb i Livno. E tu se odvijao noćni život ovih prostora, da kažemo eto Savamale i tog nišeg dela Beograda da se ne izrazim mnogo ružno, ali je tako.
Prljavi poslovi i opasne igre
Beton Hala, Karađorđeva 2 - 4
Tomica Spasojević
U srcu užurbanog beogradskog pristaništa 1937. godine podignut je moderan lučki objekat docnije po svojoj konstrukciji i ponešto brutalnom izgledu prozvan Beton hala. „Hala“ zapravo predstavlja niz skladišnih prostora poređanih u nizu uporedo sa obalom i železničkom prugom. Uz pomoć nekoliko velikih dizalica, od kojih i danas postoji jedna, roba je sa brodova lako prebacivana u magacine ili pak u vozove. Objekat je korišćen sve do izmeštanja beogradske luke sa Save na Dunav 1961. godine. Nakon ovoga Beton hala je korišćena kao obično skladište i vremenom je sve više propadala uprkos (ili pak upravo zbog) svoje lokacije. Bilo je čak i predloga za njeno rušenje, ali do toga nije došlo zahvaljujući nerazjašnjenim vlasničkim odnosima. Dugo vremena je osim zapuštenih skladišta tu postojala samo još auto škola „Crveni signal“ u kojoj su mnogi Beograđani stekli vozačke dozvole. Početak revalorizacije i revitalizacije Beton hale vezuje se za 2006. godinu kada je među gomilom šuta i rugobnim skladištima otvorena galerija „Superspace“ posvećena arhitekturi i dizajnu. Nedugo nakon „otkrića“ ovog prostora sa izuzetnim potencijalom ovde se useljavaju se i drugi savremeno koncipirani biznisi, isključivo komercijalnog karaktera.