Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Promene u kulturnoj ponudi lokalne zajednice 2. deo
Marijana Cvetković: Ono što se sad dešava, kako mi to vidimo, mislim kako ja to vidim, vidim kao tipičan primer džentrifikacije gradskih kvartova u koje se navodno dovode kreativni ljudi koji treba da ožive tak kvart, ali zapravo ti kreativni ljudi nemaju apsolutno nikakve koristi zbog toga što neko drugi organizuje to. Dakle to nije čak ni ona džentrifikacija koja se desila naprimer u Njujorku u Sohou, gde su umetnici ipak nekoliko godina koristili prostore za svoju produkciju pa je onda taj proces išao tako polako ovde čak nije ni to nego ovde su se našli već takozvani preduzetnici u kukturi, koji su uzeli svoje parčiće prostora ili komade i onda oni dovode kreativce koji rade pod vrlo problematičnim uslovima za male honorare ili bez honorara...
Dragan Jovović: Prave programe velikih festivala
Marijana Cvetković: ...i raznih manifestacija. Tako da oni su tu bukvalno ono trenutak prisutni ali puno njih zato što su željni da rade da pokažu svoj rad zato što nemaju prilike nigde drugde, zato što nemaju nikakve uslove, oni pristaju na neuslove makar i na trenutak i onda se proizvodi ta jedna šarena laža. E sad na to se kače preduzetnici, privrednici tipa kafići, prodavnica ne znam ni je čega to će verovatno sad da ide još više i intenzivnije, koji prave svoje male biznise kapitalizujući u stvari taj urban look i taj neki kao dizajnerski hype koji se stvara i tako dalje te tu kreativni ljudi u stvari ne da nemaju ništa nego oni su iskorišćeni i bačeni jer neće moći verovatno da dođu ni na kafu tu, pošto cene strašno rastu. To možete da pitate stanovnike evo, verovatno i jeste, kako rastu cene usluga u ovom kvartu i kako popiti kafu otrpilike sada nije isto kao pre tri godine ali dakle to je taj proces koji smo videli na hiljadu drugih mesta i nažalost ovde se jako uspešno sprovodi, cene nekretnina takođe rastu, isto vrlo lako se može proveriti, uprkos tome što cene generalno nekretnina su drastično pale u Beogradu ovde znači za ono što je bilo pre par godina i sada je značajna razlika.
Umetnici su trenutak prisutni
Magacin, Kraljevića Marka 8
Marijana Cvetković, Dragana Jovović
Tokom 2005. godine u Beogradu je na inicijativu nekolicine pojedinaca i nekoliko organizacija civilnog društva nastala ideja o kreiranju platforme nazvane „Druga scena“. U želji da sebi i drugima obezbede prostor za stvaranje, izlaganje, prezentaciju i izvođenje svojih radova, oni su krenuli u pregovore sa gradskom upravom. Do tada, mesta slična ovom bila su samo KC Rex na Dorćolu i Centar za kulturnu dekontaminaciju u Birčaninovoj. Uskoro potom, osmišljen je koncept kulturnog centra namenjnog novinim inicijativama nezavisne kulturne scene. Prostor koji bi bio prikladan za realizaciju pomenute ideje, trebalo je da bude nekomercijalnog karaktera i da po infrastrukturi odgovara potrebama nekolicine organizacija i pojedinaca koji su istrajali u svojoj nameri. Tako se kao moguće rešenje pojavio bivši Nolitov magacin knjiga u Kraljevića Marka. Usled administrativnih problema, ugovor sa Gradom potpisan je od strane Doma omladine Beograda, koji je odmah nakon dobijanja, ovaj prostor ustupio organizacijama koje su dobile pravo na njegovo korišćenje na gradskom javnom konkursu. U početku to su bile Stanica, servis za savremeni ples, Teorija koja hoda, Proart, Seecult i Rende. Samo prve dve danas ovaj prostor aktivno koriste, dok Proartorg koristi Magacin za izlaganje svojih radova. Ova lokacija, tako je postala prepoznatljiva kao mesto za različite umetničke alternativne prakse iz zemlje i sveta.