Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Priča o jednom od magacina savskog stovarišta
Ova ulica sada je idealan primer onoga što je bila glavna delatnost priobalja a glavna delatnost je bila u trgovini i posredništvu i šta je naravno ovde bilo, bili su magacini. To su bili magacini i Srba i onih koji nisu bili Srbi, nesrba, predratnog, kad kažem predratnog mislim pre 1941. godine Beograda. Tako da ovde je bio čuveni magacin ja mislim da su to... mislim da su to Krsmanovići, da je to neka od njihovih naslednica , da je to bio njihov magacin, imam te papire tako da ću to proveriti pa ću ti reći, to je bio broj 2, vi sad vidite na šta ovo liči, to je bio klasičan magacin, broj 4 ne znam šta je bilo ali možemo zaključiti da je takođe bio magacina gde se sad nalazi KC Grad po tome kako je uređen i kako izgleda na magacina. Oni su svi bili spojeni direktno sa prugom, a broj 6 sadašnji klub Krug je bio magacin Zigizmunda Dajča on je bio moj deda-stric odnosno stric mog oca i praktično tu su oni istovarivali i tu su čuvali kože koje bi dolazile železnicom iz sušaka , koje bi opet pre toga dolazile ili iz Malaja ili iz Argentine. I to im je praktično bio centralni magacin u Beogradu. To je zadržao Zigizmund sve do nacionalizacije, konačno je 1960. godine potvrđena nacionalizacija tog objekta koji je onako kao što videti veliki nije nešto lep, ali ipak zauzima pristojnu površinu. I sada je naravno pokrenut zahtev za restituciju, pa videćemo možda ćemo to dobiti nazad, to bi bilo divno, opet dobićemo samo jedan deo. Trenutnik korisnik toga je je klub Krug, međutim vlasnik koji izdaje u zakup je poslovni prostor opštine Savski venac, tako da su oni to izdali, naravno svi Poslovni prostori umerenoj ali oni uredno vraćaju to za šta agencija za restituciju kaže da je potrebno vratiti starim vlasnicima. Tako da eto to je primer te multietničnosti Beograd predratnog i poslova koji su imali. Znači tu su konkretno bile kože te braće Dajč koji su se zvali: Zigizmun, Markus, David, Jakob i Aleksandar moj deda, tako tu je možda i kraj...
Magacin Dajč
Klub Krug, Braće Krsmanović 8
Haris Dajč
Ova mala ulica oduvek je bila u senci svojih većih i uglednijih susetki. Njeno postojanje i izgled određivali su obala reke Save i, docnije, železnička pruga, na koje se naslanjala. O tome kakve su se aktivnosti u njoj odvijale najbolje svedoče njena pređašnja imena. Od 1872. i prvog opšteg imenovanja beogradskih ulica do 1896. zvala se prosto Savsko stovarište a od te godine pa do 1930. Carinsko pristanište. Naravno, uz magacine i brodove išle su i neizgledne krčme. Sve do početka izgradnje Mosta kralja Aleksandra na kraju ulice se nalazila gospodska jednospratnica Rista Krsmanovića, čuvena po prijemima koje je priređivala njegova supruga. Sa opadanjem rečne trgovine, ulica je dugo bila zaboravljena od svih da bi tek nedavno postala glavno žarište noćnog života Savamale.