Ova ulica sada je idealan primer onoga što je bila glavna delatnost priobalja a glavna delatnost je bila u trgovini i posredništvu i šta je naravno ovde bilo, bili su magacini. To su bili magacini i Srba i onih koji nisu bili Srbi, nesrba, predratnog, kad kažem predratnog mislim pre 1941. godine Beograda. Tako da ovde je bio čuveni magacin ja mislim da su to... mislim da su to Krsmanovići, da je to neka od njihovih naslednica , da je to bio njihov magacin, imam te papire tako da ću to proveriti pa ću ti reći, to je bio broj 2, vi sad vidite na šta ovo liči, to je bio klasičan magacin, broj 4 ne znam šta je bilo ali možemo zaključiti da je takođe bio magacina gde se sad nalazi KC Grad po tome kako je uređen i kako izgleda na magacina. Oni su svi bili spojeni direktno sa prugom, a broj 6 sadašnji klub Krug je bio magacin Zigizmunda Dajča on je bio moj deda-stric odnosno stric mog oca i praktično tu su oni istovarivali i tu su čuvali kože koje bi dolazile železnicom iz sušaka , koje bi opet pre toga dolazile ili iz Malaja ili iz Argentine. I to im je praktično bio centralni magacin u Beogradu. To je zadržao Zigizmund sve do nacionalizacije, konačno je 1960. godine potvrđena nacionalizacija tog objekta koji je onako kao što videti veliki nije nešto lep, ali ipak zauzima pristojnu površinu. I sada je naravno pokrenut zahtev za restituciju, pa videćemo možda ćemo to dobiti nazad, to bi bilo divno, opet dobićemo samo jedan deo. Trenutnik korisnik toga je je klub Krug, međutim vlasnik koji izdaje u zakup je poslovni prostor opštine Savski venac, tako da su oni to izdali, naravno svi Poslovni prostori umerenoj ali oni uredno vraćaju to za šta agencija za restituciju kaže da je potrebno vratiti starim vlasnicima. Tako da eto to je primer te multietničnosti Beograd predratnog i poslova koji su imali. Znači tu su konkretno bile kože te braće Dajč koji su se zvali: Zigizmun, Markus, David, Jakob i Aleksandar moj deda, tako tu je možda i kraj...