Dobrodošli!
Welcome!
Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Da li je to pravi put do škole?
Bratislav Nikić: To je bilo zanimljvo kad smo bilo klinci, malo traumatično, mali u zanimljivo... taj park, znači da bi došao iz Karađorđeve...
Slobodan Kocijančić: Tu su tranvestiti...
Bratislav Nikić: I Svetozrara Radića, Crnogorske i Karađorđeve da bi doša do Isidore Sekulić , morao sa jedne ili druge strane da prođeš picinom parkom.
Slobodan Kocijančić: Ili kroz njega...
Bratislav Nikić: A tu su bile te, kako da se izrazim prodavačice ljubavi, seksa itd. koje su se tu jednostavno šetalje pa dođu seljaci tj. ovi kako da ih nazovem...
Slobodan Kocijančić: Pijačari, klošari. glodari, dunđeri...
Bratislav Nikić: Dunđeri čije su žene van Beograda, daleko, oni su dolazili tu da jednostavno nađu neku utehu.
Slobodan Kocijančić: Da izbace ikru.
Bratislav Nikić: Da se istresu za male pare i onda mu kao klinci kada smo prolazili kroz park to je nama bilo zanimljivo i traumatično, jer šta klinac drugi, treći razred u ono vreme šta on zna...I oni se jednostvano okupe oko nje i kažu ajde skini se da vidimo šta tu imaš kako to izgleda. Bilo je tu i transvestita i svega i mi klinci radoznali jednostavno deca ko deca, probiješ se kroz tu gužvu, proviriš malo, imali smo šta da vidimo. To je prvi susret sa tom nekom seksualnošću ali jednostavno, malo je traumatično.
Slobodan Kocijančić: Uplašli su se ima mnogo šume...
Bratislav Nikić: Malo smo bili razočarani ali brzo smo zalečili rane, porazgovramo sa roditeljima oni kažu deco nije to baš tako surovo postoji i lepša strana.
Slobodan Kocijančić: Tu su tranvestiti...
Bratislav Nikić: I Svetozrara Radića, Crnogorske i Karađorđeve da bi doša do Isidore Sekulić , morao sa jedne ili druge strane da prođeš picinom parkom.
Slobodan Kocijančić: Ili kroz njega...
Bratislav Nikić: A tu su bile te, kako da se izrazim prodavačice ljubavi, seksa itd. koje su se tu jednostavno šetalje pa dođu seljaci tj. ovi kako da ih nazovem...
Slobodan Kocijančić: Pijačari, klošari. glodari, dunđeri...
Bratislav Nikić: Dunđeri čije su žene van Beograda, daleko, oni su dolazili tu da jednostavno nađu neku utehu.
Slobodan Kocijančić: Da izbace ikru.
Bratislav Nikić: Da se istresu za male pare i onda mu kao klinci kada smo prolazili kroz park to je nama bilo zanimljivo i traumatično, jer šta klinac drugi, treći razred u ono vreme šta on zna...I oni se jednostvano okupe oko nje i kažu ajde skini se da vidimo šta tu imaš kako to izgleda. Bilo je tu i transvestita i svega i mi klinci radoznali jednostavno deca ko deca, probiješ se kroz tu gužvu, proviriš malo, imali smo šta da vidimo. To je prvi susret sa tom nekom seksualnošću ali jednostavno, malo je traumatično.
Slobodan Kocijančić: Uplašli su se ima mnogo šume...
Bratislav Nikić: Malo smo bili razočarani ali brzo smo zalečili rane, porazgovramo sa roditeljima oni kažu deco nije to baš tako surovo postoji i lepša strana.
- Prva iskustva
- Park Luke Ćelovića
- Bratislav Nikić, Slobodan Kocijančić
- Današnji park Luke Ćelovića Trebinjca oformljen je nakon Drugog svetskog rata. Pre toga je između ulica Kameničke, Gavrila Principa, Ličke i Karađorđeve postojao običan blok zgrada čiji je veći deo zauzimala savamalska osnovna škola, podignuta 1908. po planovima Dimitrija T. Leka, koju su pohađala sva ovdašnja deca. Kao i ceo ovaj kraj, škola je postradala u američkim bombardovanjima 1944. godine. Najupadljivija zgrada na trgu je današnji Ekonomski fakultet koji je ovde smešten 1952. Zgrada fakulteta sagrađena je 1948. za potrebe Savezna kontrolne komisije. Park spada među najprometnije rute kojima se ljudi iz centra grada spuštaju ka autobuskoj ili železničkoj stanici. S obzirom na to i pored više obnova svaki put je brzo propadao. Tokom 1990-ih godina ovde su se okupljale prodavačice ljubavi pa je ova zelena površina dobila popularan naziv „Picin park“.