Inače mi smo se... kad smo išli dole na Dunav, da se kupamo... Da! Kakvo skijanje, kakve planine, ko sad ovo što klinci idu. Mi smo jedino, ovaj, igrali fudbal i išli na Dunav da se kupamo. Šta smo drugo i imali... I naravno zimi smo se, sankali na Kalemegdanu. I dole kod crkve Ružice, spustiš se dole u Donji grad. Eto to je bilo nešto kako smo mi, ovaj, imali detinjstvo. A inače leti je bila sjajna, prekoputa Đačkog kupatila, čuo si za đačko kupatilo? Pa bilo je tačno tamo gde je onaj prazan plac između Noletovih teniskih terena i Nebojšine kule. Tu negde otprilike, tačno u nivou gde je fudbalski teren Dorćola, onaj drugi, iza onog.
To je bilo... rađeno kao sojenice, na stubovima, jer je uglavnom zimi to plavilo dok se nije napravio Đerdap. Kad se napravio Đerdap, onda to više nije plavilo. Ja se sećam čak jedne godine da je voda bila do Solunske ulice, to sve u podrumima naišla je velika voda.
Đačko kupatilo, ja ne znam zašto je dobilo ime... to je verovatno pre rata još. Ali ja ono što pamtim tu su bile... bile one, ovaj, sandoline. Tu je bio ustvari taj Veslački klub. A Đačko kupatilo valjda zato što je tu pre rata je tu kupalište bilo, ljudi su dolazili da se kupaju. Međutim, kako je krenula industralizacija, onda sve se manje kupalo na ovoj desnoj obali Dunava, pa smo onda išli preko. Išli smo na Ratno ostrvo. Taj deo Nebojšine kule i gde je taj Šlep čuveni, to se zvalo Tikvara, ako si čuo? A preko se išlo sa jednim čamcem koji je mogao da primi... pa da ti kažem jedno...dvadesetak ljudi. I onda kad krenu oblaci od Zemuna, znaš ono kad u sred leta kad krenu one oluje one kiše... Onda ko uspe da se ukrca u čamac...jel znaš ono svakih deset minuta, njemu je trebalo čak... kad sam bio malo stariji mi smo preplivavali Dunav. Išli smo preko da se kupamo, pa smo išli preko na Ratno. To nisu bile uređene plaže, to su, to je.. ali je bio pesak. Neverovatno bio je pesak i bila je izuzetno čista voda. Onda se jednom u god.. ne možda svake godine, ali vrlo često se leti pojavljivao sprud. Na sred Dunava. I to je bilo kao plaža. Kao Kopakabana. Sa tako čistom vodom. Ti tu kad dođeš, ti ideš jedno pedeset metara, ideš i voda ti je do kolena. Pa sjajno! Mi smo tu dolazili isto da se kupamo. Zemun, naravno! Zemun je za nas bio inostranstvo!