Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Duga leta na Dunavu
Inače mi smo se... kad smo išli dole na Dunav, da se kupamo... Da! Kakvo skijanje, kakve planine, ko sad ovo što klinci idu. Mi smo jedino, ovaj, igrali fudbal i išli na Dunav da se kupamo. Šta smo drugo i imali... I naravno zimi smo se, sankali na Kalemegdanu. I dole kod crkve Ružice, spustiš se dole u Donji grad. Eto to je bilo nešto kako smo mi, ovaj, imali detinjstvo. A inače leti je bila sjajna, prekoputa Đačkog kupatila, čuo si za đačko kupatilo? Pa bilo je tačno tamo gde je onaj prazan plac između Noletovih teniskih terena i Nebojšine kule. Tu negde otprilike, tačno u nivou gde je fudbalski teren Dorćola, onaj drugi, iza onog.
To je bilo... rađeno kao sojenice, na stubovima, jer je uglavnom zimi to plavilo dok se nije napravio Đerdap. Kad se napravio Đerdap, onda to više nije plavilo. Ja se sećam čak jedne godine da je voda bila do Solunske ulice, to sve u podrumima naišla je velika voda.
Đačko kupatilo, ja ne znam zašto je dobilo ime... to je verovatno pre rata još. Ali ja ono što pamtim tu su bile... bile one, ovaj, sandoline. Tu je bio ustvari taj Veslački klub. A Đačko kupatilo valjda zato što je tu pre rata je tu kupalište bilo, ljudi su dolazili da se kupaju. Međutim, kako je krenula industralizacija, onda sve se manje kupalo na ovoj desnoj obali Dunava, pa smo onda išli preko. Išli smo na Ratno ostrvo. Taj deo Nebojšine kule i gde je taj Šlep čuveni, to se zvalo Tikvara, ako si čuo? A preko se išlo sa jednim čamcem koji je mogao da primi... pa da ti kažem jedno...dvadesetak ljudi. I onda kad krenu oblaci od Zemuna, znaš ono kad u sred leta kad krenu one oluje one kiše... Onda ko uspe da se ukrca u čamac...jel znaš ono svakih deset minuta, njemu je trebalo čak... kad sam bio malo stariji mi smo preplivavali Dunav. Išli smo preko da se kupamo, pa smo išli preko na Ratno. To nisu bile uređene plaže, to su, to je.. ali je bio pesak. Neverovatno bio je pesak i bila je izuzetno čista voda. Onda se jednom u god.. ne možda svake godine, ali vrlo često se leti pojavljivao sprud. Na sred Dunava. I to je bilo kao plaža. Kao Kopakabana. Sa tako čistom vodom. Ti tu kad dođeš, ti ideš jedno pedeset metara, ideš i voda ti je do kolena. Pa sjajno! Mi smo tu dolazili isto da se kupamo. Zemun, naravno! Zemun je za nas bio inostranstvo!
Dorćolska Kopakabana
Dunavski kej
Vlada Radojević
Nekada je Dunav proticao ispod grebena, tik ispod zidina današnjeg Gornjeg grada Beogradske tvrđave. Taloženjem nanetog materijala polako se odmicao stvarajući prostor na kojem je u XV veku izgrađen Donji grad. Kula Nebojša se u to vreme nalazila na samoj obali i branila je ulaz u beogradsko pristanište. U doba turske vlasti dunavska obala je bila mesto žive trgovine. Tada je taj deo grada koji je reka besomučno plavila svakog proleća dobio naziv Jalija (od turske reči jaly – obala, ledina) pod kojim je ostao poznat do XX veka. Sa razvitkom savskog Beograda i odlaskom Turaka nestaje i trgovine koju je zamenilo ribarenje. Tu su iznikle čatrlje i neugledne krčme koje su pohodili alasi, među njima i čuveni Mihailo Petrović. U XX veku obala Dunava postaje i mesto rekreacije i uživanja pa je tu podignuto nekoliko plovećih kupatila, preteča današnjih bazena i kupališta. Da bi zadovoljila ubrzano rastuće potrebe za energijom jugoslovenske prestonice, 1932. godine podignuta je termoelektrana „Snaga i svetlost“. Današnji oblik dunavski kej dobija nakon gradnje sportskog centra „25. maj“ 1974. U narednim godinama obala se uređuje, pretvara u šetalište i ukrašava nizom spomenika.