Dobrodošli!
Welcome!

Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.

When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.

Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".

If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".

Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).

The latest spots are marked (NEW).

Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?

A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?

Gde su sedeli hipici u Beogradu?

Odavde pa do pola Alfa banke eto toliki je bio prostor taj Dezert, jako visoko je bio ulaz ali ne mogu da setim kakva je bila zgrada... Čekaj da ždraknem. Da to nije bila ova zgrada, ja se ne sećam, tada nisam gledala u fasade, nisam bila zaražena tako Beogradom tada, imala 14 godina. Za Dezert ja znam otprilike od svoje 12, 13 godine prvo po zgražavanju odraslih. Zamisli u Dezertu se skupljaju drogeraši , to se prvo govorilo, pa onda drogosi pa onda narkići. E ti izrazi su bili kad sam se zadevojčila kad sam počela nekako više da vodim računa šta rade šta rade muškarci. Znaš devojčice imaju jedan jako smešan romantični svet. Vi muškarci imate ono kao gde si Bole šta ima, nešto se širite, igrate fubal, muške aktivnosti, ne znam tačno imala sam brata ali mlađeg. A devojke one pišu neke sveske koje bi se danas kupile recimo tu, pa onda lepe slike nekih dečaka... danas sam upoznala Vladu, kako je lep, Vlado budi mi dečko, on pojma na primer nema pojma šta ću ja da pišem razumeš... Andrija kako divne ruke ima, pazi ti nisi ni zapazio da ti je neka klinka od 12,13 godina gledala u prste a i ti imaš 12,13 nemaš ovoliko. E dakle tu je bio Dezert i onda smo ja i neke moje drugarice iz jkra... Ja sam stanovala u Kosovskoj, prvo Panđelina kuća koje više nema, pa onda Kosovska 37, Kafana Kosovo isto mitska zgrada sa tri ulaza, čudesa... i posle sad u trećem životu dole (ulica Džordža Vašingotna). Neke moje drugarice iz osnovne škole s kojima se ja kao nešto šunjam, družim, idem u bioskop idemo mi da prođemo pored Dezerta ali samo da prođemo, pazi otkud ti petlja da uđeš, ni govora. Mi sad kao idemo pa baš se nešto desi, ispadne ti nešto ti polako uzimaš i gledaš šta oni to u stvari unutra rade ali nije se ništa unutra dešavalo. Imala sam čak jednu fotografiju, 67. godine možda izašla u nekim novinama Sport i svet, baš je neki čovek pisao članak o tome šta stalno izvikujete taj Dezert, šta ga prozivate potpuno noramalno mesto. Jako visoki pultovi su bili. Ja sam generacija ljudi iz rata, znači roditelji moji nisu bili partizani, prvoborci, nikakve budže. Dosta se skromno na javim mestima sedelo, danas si iz fazona ideš na mesto gde su karirani stolnjaci, one piksle od aluminijuma, kao to nam je super ko na Ibarskoj magistrali. U stvari sve je bilo tako, možda je Metropol bio za neke budže koji su tada imali 40, 50 godina što ja ne mogu da znam. Dezert je znači bio na dužinu išao je na desno. Uđeš i ideš otprilike do knjiga za decu i onda si i desno imao taj prostor. Tu desno su bili stolovi a ovi ljudi su stajali najčešće oko tog pulta naravno svi su pušili, unutra se svuda pušilo nije bilo nikakvih čudesa... Evropske unije. I samo su stajali, e sad htela da sam da ponesem jedan svoj dnevnik iz tog vremena ali nisam imala vremena. Kako su izgledali ti ljudi? Pa izgledali su u stvari kao hipici.
  • Poslatičarnica Dezert
  • 21.11.2014.
  • Makedonska 12
  • Vesna Dražilović
  • Ovo je dugo bila sasvim obična raskrsnica bez odveć važnih objekata. S druge strane, zahvaljujući svom položaju u samom centru grada, raskrsnica je uvek bila dovoljno značajna da bude poznata većini Beograđana. Važnija od dve ulice koje je čine je Makedonska. Ona je zapravo početak starog puta za selo Palilulu koji je počinjao od nekadašnje Stambol-kapije (gde su danas Narodno pozorište i Knežev spomenik). Naseljena i izgrađena 1860-ih godina, ovu raskrsnicu su dugo obeležavale neugledne kuće iz tog vremena. Od njih se prvo izdvojio hotel „Bulevar“ Đorđa Pašone, podignut oko 1870, čije zdanje i danas stoji. U njemu se nalazila čuvena kafana „Zora“ koja još radi, mada znatno izmenjenog izgleda i sadržaja. Na drugom uglu Makedonske i Braće Jugovića nalazila se jednako znamenita „Esnafska kafana“ koja je služila kao neformalna berza rada beogradskih zanatlija, posebno građevinara. Svoj zapušteni, starovremenski izgled ova raskrsnica počela je da menja tek pred sam Drugi svetski rat kada su tu podignute dve višespratnice, jedna na mestu „Esnafske kafane“ a druga na mestu trgovine ćilimima „Kod persijskog šaha“ koju je zamenila zgrada sa kafanom „Malaga“, potonjim „Mornarom“. Poslednji ugao sa prizemljušom nestao je 1967. kada je tu podignut Dom omladine Beograda koji i danas čini najvažniju referentnu tačku po kojoj se ova raskrsnica prepoznaje.