Dobrodošli!
Welcome!
Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Da li će podzemni prolaz izdržati tenkove
Ja sam bila tad 2. razred gimanazije, 67. godine je počelo da se radi. To je bila strahota živa, celi dan, celu noć se bušilo. Mi nismo mogli da idemo na ulicu nego smo išli okolo i dosta je dugo trajalo i gledali smo sve kako se radi. Jezivo je izgledalo. E sad kad je otvoren prolaz. Prva parada, mislim da je to bila i poslednje, ne nije bila poslednja, mislim da je bila pretposlednja parada. Znači svakog 1. maja se održavala parada, mi u 5 sati ujutru sednemo ispred zgrade i čekaš da krene parda, pošto je naš prozor gledao na ulicu i uvek dođu gosti koji su imali privligiju da gledaju a mi smo svi čučali na ulici. To i nije bilo loše. Prva parada, kad je bila generalna proba, pošto nisu znali kako će da izdrže prolazi pešadiju pa tenkove pa teško naoružanje... da li će prolaz da izdrži. E sećam se te noći smo svi bili dole na ulici i nismo stajali baš ispred kapije nego dole malo niže gde nije bio prolaz i onda su puštali dva po dva tenka da prođu e onda je išla pešadija s tim što tu nisu marširali nego tek malo niže dole kad prestane prolaz, gde je onaj tvrđi deo tek tu su marširali. Tako da je uspešno mogla da se pusti parada.
- Proba parade
- Kolarčeva 9
- Slavica Stojković
- Porast životnog standarda tokom 1960-ih omogućio je mnogim Beograđanima da, između ostalog, sebi priušte i automobil. Stoga je tokom ove decenije saobraćaj u gradu postao mnogo intenzivniji. Najveće gužve stvarale su se u prometnim ulicama centra grada, između ostalog i na Terazijama gde je postojalo nekoliko podugačkih pešačkih prelaza. Da bi se razrešili neki od saobraćajnih problema prestonice pristupilo se planiranju velikih infrastrukturnih radova poput izgradnje deonice autoputa Bratstvo i jedinstvo kroz Beograd (uključujući i most Gazela) ili Terazijskog tunela, ali i mera poput uvođenja parkingmetara u najprometnijim ulicama. Među prvima je u delo sprovedena izgradnja podzemnih prolaza za pešake na Terazijama. Nakon skoro godinu dana radova prvi je završen podzemni kod Igumanovljeve zadužbine i hotela „Moskva“, svečano otvoren 4. avgusta 1967. u prisustvu gradonačelnika (zapravo „predsednika skupštine Beograda“) Branka Pešića. Godinu i po dana kasnije, 2. decembra 1968. pušteni su u promet i podzemni prolazi kod „Balkana“ i kod „Albanije“. Sa svojim staklenim ulazima, pokretnim stepenicama, mermernom oplatom i izlozima prodavnica (među kojima su se izdvajali oni robne kuće „Beograd“) podzemni prolazi na Terazijama postali su ponos Beograda i simbol njegovog preobražaja u moderni velegrad. Nažalost, danas su ovi prolazi naruženi neplanskim prepravkama i prilično zapušteni.