Ja sam zanat završio u Australiji, pošto sam ja gumar po struci pa sam hteo da proširim svoje znanje. Kola sam znao da radim, u Silu sam ušao kao radnik kad sam se vratio iz Australije. On je bio stariji čovek koji je poznavao mog oca od 70 tih godina bukvalno. I on mi je rekao hajde ako se vratiš daću ti priliku da radiš sa mnom, ako budeš bio dovoljno sposoban da radiš na teretnim trakama, to je veoma težak posao, ja sam već u godinama, pa bože moj možda u budućnosti nastaviš da radiš sam. I onda sam ja pristao ali sam morao da idem učim to da radim, da još dopunjavam svoje znanje, išao sam na praksu i na kurs. I tako sam sa 25 godina usavršio gumarski zanata koji sam imao, običnu zanatsku školu ovde sam je samo malo proširio da bi dobio diplomu i sertifikate da bih smeo da radim svuda po svetu sa tim znanjem i sa tom školom. I onda smo mi tu jedno 6,7 godina radili zajedno, ovaj čovek je bio baš u godinama rekao je Dejane ja više ne mogu, ti se bori radi sam ako možeš i ja dan danas... (A: A kako se zvala ta firma?) Sila se zvala, u stvari to je bila samostalna zanatska radnja. Ona ima to ime koliko ja čujem po priči 80 ako ne i jače godina. I on je bio tu radnik isto, taj čovek koji je mene učio zanatu, i ista stvar prethodni majstor je otiša a on ostao da radi. I još jedan čovek je tu radio kao učenik koji je tu proveo 35 godina skoro do pnezije, otišao je u penziju 2000-te godine. Kao dečkić je došao iz Valjeva i bio je tu sve skoro da penzije u istoj toj radnjici. Kako je on otišao tako sam ja automatski došao, možda par godina kasnije i nastavio da radim. Znači jedna baš duga tradicija te radnje. Jedino što je postalo sve teže raditi u istoj radnji zato što država nije dala vulkanizerskoj radnji koja postoji toliko dugo, barem jedno parking mesto ispred da može da se radi nego su uradli tuda zonu u počeli su ljudi da se parkiraju i tu je nastao problem. Čovek stane ne možeš da mu kažeš da se pomeri, pošto je tu nacrtano za parking, plate ljudi parking. I jednostavno posao je bio težak, znači ne može da se radi, to je stara radnja nema ulaz u garažu nego sve sve na ulici na trotoaru radilo, čak i prekoputa ulice se radilo. Bilo je možda teže ali se radilo i onda više nije imalo smisla da se radi. Počelo je mnogo ljudi da dolazi u kraj, mnogo parking mesta je počelo da se zauzima i tu više nije moglo da se radi i onda već dve godine ja pokušavam da sredim taj lokal da bih neku drugu priču napravio ali bih voleo da zadržim ti Savamalu u njoj, otprilike to je to...