Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Jedno parking mesto za spas zanatske radnje
Ja sam zanat završio u Australiji, pošto sam ja gumar po struci pa sam hteo da proširim svoje znanje. Kola sam znao da radim, u Silu sam ušao kao radnik kad sam se vratio iz Australije. On je bio stariji čovek koji je poznavao mog oca od 70 tih godina bukvalno. I on mi je rekao hajde ako se vratiš daću ti priliku da radiš sa mnom, ako budeš bio dovoljno sposoban da radiš na teretnim trakama, to je veoma težak posao, ja sam već u godinama, pa bože moj možda u budućnosti nastaviš da radiš sam. I onda sam ja pristao ali sam morao da idem učim to da radim, da još dopunjavam svoje znanje, išao sam na praksu i na kurs. I tako sam sa 25 godina usavršio gumarski zanata koji sam imao, običnu zanatsku školu ovde sam je samo malo proširio da bi dobio diplomu i sertifikate da bih smeo da radim svuda po svetu sa tim znanjem i sa tom školom. I onda smo mi tu jedno 6,7 godina radili zajedno, ovaj čovek je bio baš u godinama rekao je Dejane ja više ne mogu, ti se bori radi sam ako možeš i ja dan danas... (A: A kako se zvala ta firma?) Sila se zvala, u stvari to je bila samostalna zanatska radnja. Ona ima to ime koliko ja čujem po priči 80 ako ne i jače godina. I on je bio tu radnik isto, taj čovek koji je mene učio zanatu, i ista stvar prethodni majstor je otiša a on ostao da radi. I još jedan čovek je tu radio kao učenik koji je tu proveo 35 godina skoro do pnezije, otišao je u penziju 2000-te godine. Kao dečkić je došao iz Valjeva i bio je tu sve skoro da penzije u istoj toj radnjici. Kako je on otišao tako sam ja automatski došao, možda par godina kasnije i nastavio da radim. Znači jedna baš duga tradicija te radnje. Jedino što je postalo sve teže raditi u istoj radnji zato što država nije dala vulkanizerskoj radnji koja postoji toliko dugo, barem jedno parking mesto ispred da može da se radi nego su uradli tuda zonu u počeli su ljudi da se parkiraju i tu je nastao problem. Čovek stane ne možeš da mu kažeš da se pomeri, pošto je tu nacrtano za parking, plate ljudi parking. I jednostavno posao je bio težak, znači ne može da se radi, to je stara radnja nema ulaz u garažu nego sve sve na ulici na trotoaru radilo, čak i prekoputa ulice se radilo. Bilo je možda teže ali se radilo i onda više nije imalo smisla da se radi. Počelo je mnogo ljudi da dolazi u kraj, mnogo parking mesta je počelo da se zauzima i tu više nije moglo da se radi i onda već dve godine ja pokušavam da sredim taj lokal da bih neku drugu priču napravio ali bih voleo da zadržim ti Savamalu u njoj, otprilike to je to...
Sila
Braće Krsmanović 9
Dejan Bjelobaba
Ova mala ulica oduvek je bila u senci svojih većih i uglednijih susetki. Njeno postojanje i izgled određivali su obala reke Save i, docnije, železnička pruga, na koje se naslanjala. O tome kakve su se aktivnosti u njoj odvijale najbolje svedoče njena pređašnja imena. Od 1872. i prvog opšteg imenovanja beogradskih ulica do 1896. zvala se prosto Savsko stovarište a od te godine pa do 1930. Carinsko pristanište. Naravno, uz magacine i brodove išle su i neizgledne krčme. Sve do početka izgradnje Mosta kralja Aleksandra na kraju ulice se nalazila gospodska jednospratnica Rista Krsmanovića, čuvena po prijemima koje je priređivala njegova supruga. Sa opadanjem rečne trgovine, ulica je dugo bila zaboravljena od svih da bi tek nedavno postala glavno žarište noćnog života Savamale.