Dobrodošli!
Welcome!
Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Zapažnja o arhitektonskim rešenjima na raskrnici Miće Popovića i Svetozara Miletića
Često se dešava da ljudi koji prvi put dolaze kod mene, često bace pogled na ulicu koja se zove, mislim, Miće Popovića. Često me pitaju kakva je ono crkva na kraj ulice. Neki kažu zamak, a u stvari u pitanju je jedna vrlo neobična građevina nastala naravno 90-tih godina, bez ikakvog urbanističkog plana, bez ikakve ideje izgleda potpuno katastrofalno. Preporučujem da se prošetate jer takav dragulj teško da ćete naći u Beogradu, a ono što je još interesantnije je da je pre možda godinu dana završena zgrada u istoj ulici koja ima crnu fasadu obloženu neonskim svetlima koja su radila jedno četiri meseca dok stanari nisu potpuno poludeli. Pošto je bila ideja da budu upaljeni 24 sata dnevno i da im to ovako bije u stanove... Tako da cela ulica, to nije već Miće Popovića, to je sledeća ulica paralelna sa našom koja iskreno da kažem ne znam kako se zove, koja onako ima vrlo zanimljiva arhitektonska rešenja uključujući i tu crkvu sleš zamak sleš kupole koje ne služe ničemu. Zgradu punu neonskih svetala, Extreme gym napravljen u bivšoj fabrici, napušteno stovarište građevinskog materijala i slične ludorije. Ovo je jedan vrlo ovako živopisan kraj u kojem zaista možete svašta da vidite.
- Dragulj Beograda
- Raskrsnica Ulice Miće Popovića i Ulice Svetozara Miletića
- Ranko Vukčević
- Ulica pod ovim nazivom reprezentuje jednu posebnu vrstu kulture življenja koja se razvijala tokom devedesetih, ali čiji hibrid živi i danas kao posledica tih godina. Sociološki fenomen novokomponovanog turbofolk ukusa dobio je svoje materijalne oblike u arhitekturi novogradnje tog vremena. Ova vrsta "spomenika", Srbije, s kraja prošlog veka, prepoznatljiva je naročito u najstarijem gradskom jezgru gde je arhitektonski kontrast toliko očigledan da često izaziva znatiželjne upitne poglede prolaznika koji pre nisu imali priliku da prošetaju ovim delom grada. Zanimljivo je i to da ovdašnji stanovnici pomenutu estetiku više ne doživljavaju kao nesvakidašnju, već je se "prisete" tek nakon nečije konstatacije o , u najmanju ruku, čudnim odabirom elemenata spoljašnje dekoracije neke od zgrada.