Dobrodošli!
Welcome!
Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Praznici u savamalskim kafanama
Taj bife Galeb dole, klasična kafana, sećam se da uvek za 29. novembar, za Novu godinu, za 1. maj tu dođu radnici lađari i obavezno dođe ciganska muzika i to trešti cela zgrada to traje 2,3 sata dok se oni napiju, poplaćaju muziku i posle toga idu. A brod Split koji je tu bio on je imao čak i prenoćište za te lađare i onda se dešavalo oni tako tu bauljaju Karađorđevom i ona pita: gde je brod Spilt? ja mu kažem: samo skrenite tu iza zgrade i pravo doći ćete do broda Split. Sećam se tog bioskopa, tu smo kao deca dolazili bilo je puno pecaroša sa obe strane. I danas ih ima. Sećam se tu je druga zgrada otrpilike posle mosta bio pekar Blagoje. Ja mislim da je on umro 70-tih godina, ja sam kao dete išla da kupujem kod njega hleb, pa ne znam, pogačice i tako... Mislim nije to bilo ne znam kako raznovrsno pecivo, verovatno nije ni imao kifle. Kada je pekar Blagoje umro, meni je majka rekla, ja se toga ne sećam, već sam radila verovatno, ceo ovaj kraj je otišao Blagoju na sahranu zato što kažu da je zavreme rata kraj hranio hlebom, zavreme Drugog svetskog rata.
- Put do Splita
- Karađorđeva 36
- Atina Prenda
- Kafane Savamale delile su njenu sudbinu. Još i pre no što je četvrt nastala, krajem XVIII veka, na ovom mestu nalazile su se kafane - mesta gde se trgovalo kafom, gde se ona pržila, mlela a, naravno, i ispijala. Većinu od čak dvanaest kafana, među kojima je najveća bila Čamdžijska kafana, držali su beogradski janičari. U doba kada su beogradske reke bile prozor u svet, takve su bile i kafane Savamale. Tako je u „Vladikinoj kafani“ 1843. održan bal povodom povratka kneza Aleksandra u Srbiju. Nešto kasnije u istu kafanu unet je i prvi bilijar u Beogradu. U „Deligradu“ su gosti ispijali pića čekajući naredni brod za Zemun. Sa svojim mnoštvom lučkih radnika i lađara Savamali nije manjkalo ni neuglednih krčmi u koje dobrostojeći svet nije ni pomišljao da uđe. Jedna od onih koja se najduže zadržala bila je „Kičevo“. Kada je konačno srušena da bi umesto nje bio podignut stub Mosta kralja Aleksandra, ispod kafanskog nužnika nađena su dva ljudska kostura! U doba komunizma kafane su uniformisane, izgubivši mnogo od duha, ponude i usrdnosti. Kako je ovaj deo grada propadao isto se dešavalo i sa njenim kafanama u koje su sve češće zalazili samo pijačari i putnici. Početkom 2000-tih zatvorene su skoro sve stare kafane. Danas se otvaraju neke nove.