Dobrodošli!
Welcome!
Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Dečje igre na pristaništu
E evo ga ovaj spomenik palim borcima tj. obalskim radnicima koji su izgrađivali ovo 36. znaš... A inače ovde je bilo to pristaište, dolazili brodovi, grožđe, jabuke.. znaš šta mi dođemo da pomažemo znaš i onda nam oni daju gajbu i onda ovo moje društvo zadovoljno. Ja se sećam ja kad sam plivao tu, pa dereglija puna lubenica, ja plivam, plivam pa samo izvučem par komada popada u dole, a ne tone, ja samo odguramo do društva i samo jedemo. Onda ovce, koze sve što se klalo u ono vreme sve je išlo Karađorđevom ulicom, tamo je bila teretna stanica i do klanice su išli sve peške i onda oni idu sa strane sa bičevima i čuvaju i idu tako, jer nije bio prevoz u ono vreme znaš... to je bilo 56. 57. 58. Ja znam jedan slučaj meni je naletela koza ja se samo zagradio i otovorio vrata ona uđe , a moj drug bio kočijaš i to mi on kazao da uradim i onda on ode tamo i proda. Mesec dana smo išli u bioskop, jel mi veruješ? To je tako bilo... To je malo ova strana , ali dobro deca. E evo ga ovaj ... ovo je po Jovi Marinoviću čuvenom, on je bio tako građen, rvač. Jova Marinović eto to je po njegovom telu izvajano. Ja sam dobio prvu nagradu za fotografiju, stao sam pored njega i dublirao go , to je u ono vreme JRB organizovao izložbu ovde.
- Koliko vredi jedna koza?
- Karađorđeva 6
- Miroslav Marinković
- U doba kada je Beogradom vladalo tursko-srpsko dvovlašće (1830-1867) i kada su Turci živeli prevashodno na dunavskoj a Srbi na savskoj padini, postojala su i dva pristaništa. U prethodnim vekovima važnije je bilo ono dunavsko, ali sa opadanjem turskog Beograda i jačanjem srpskog, uskoro je savsko pristanište postalo daleko važnije. Lađe su pristajale najviše na potezu od današnje Beton hale do autobuske stanice, ali se srce lučkih poslova nalazilo na prostoru gde je i danas pristan za turističke brodove. Tu se nalazila carinarnica tj. đumrukana, pasošarnica, nekoliko konzulata itd. Od svih ovih zgrada jedino se sačuvala zgrada kapetanije koja gleda ka Karađorđevoj ulici. Pored ovih institucija na ovom potezu nalazio se i čitav jedan blok zgrada između Karađorđeve i reke Save a u njima i veliki broj stovarišta, stanova trgovaca i lađarskih kafana. Najveći deo ovoga nestao je u američkim bombardovanjima 1944. godine kada je ovaj kraj obogaljen. Nakon rata pristanište je nastavilo sa radom, ali se uskoro počelo razmišljati o njegovom izmeštanju iz centra grada. To se i desilo 1961. godine nakon čega je ovaj kraj doživeo jednu od najvećih promena u svojoj istoriji. Savsko pristanište je i dalje postojalo, ali sada sa znatno smanjenim prometom.