Dobrodošli!
Welcome!
Kada pristupite Mapi, klikom na pin učitava se naziv priče, a putem opcije "pročtaj više" učitavate tačku. Svaki kraj grada ima svoju boju pina.
When you access the Map, clicking on the pin opens the name of the story and by clicking on “read more” will open information on that spot.
Ukoliko želite da preslušavate priče bez korišćenja mapa, pređite na odeljak "TAČKE".
If you want to listen to the stories without going through the Map, go to "SPOTS".
Poslednje postavljena tačka, označena je znakom (NOVO).
The latest spots are marked (NEW).
Za Vaš uređaj postoji android aplikacija Zvučna mapa Beograda. Da li želite da je instalirate?
A Belgrade Sound Map app is available for your mobile device. Install now?
Kako su Romi mečkari radili za dorćolsku decu
Ovaj… da li su to samo bili neki praznici ili je to bila samo recimo kada je neki lep dan… proleće... neki lep dan, nedelja najčešće spavaš i odjednom te probude trubači, doboš i ludila i onda svi izađu na prozore. U strvari su cigani došli sa mečkom, mislim mečkom ne automobilom. I onda ti onako krmeljiv ti izleđeš da vidiš tu mečku, mislim sad iz ove prespketive to drugačije izgleda jadna životinja koja mora tu sve vreme nešto da stoji na nogama da igra i maltretira se, ali nama je to bio hit. I onda su ljudi najčešće bacali pare kroz prozor. E sad sam ja to povezala sa još jednom stvari, nam se često dešavalo kao igramo se ovde kod fontanice kao izgustirali smo klackalice, ljuljaške, penjalice sve smo radili i sad na se kao odjednom jede sladoled i ja i ta moja drugarica Alma idemo da tražimo pare. Bukvlano to s tako zvalo ajde idemo da tražimo pare i onda odemo malo Pančićevom, malo krug ovde, malo po žbunjićima uglavnom mi za dvadeset minuta skupimo pare tipa za dva sladoleda i dva smokija i to je uvek bilo tako, kad god poželiš, kad god kao fali i nemaš keš ti odeš i skupiš te dinarčiće i ja sam to povezala da je to verovatno to da bacaju za mečku i to nekako tu ostane. To je bilo nekako to vreme ti vidiš pare na ulici ali nisi uopšte u drami da moraš da ih uzmeš, neka nek stoje...
- Brza zarada
- 19.2.2015.
- Pančićeva ulica
- Milena Tomić
- Današnja Pančićeva ulica nastala je na obodu nekadašnje „Varoši u Šancu“, na mestu gde su se palisade i šanac približavali dunavskoj obali. Sredinom XIX veka zemljani gradski bedemi su bili skoro srušeni a beogradski muslimani, koji su predstavljali većinu u ovom kraju, iselili su se 1862. Na upražnjenom području profesor botanike na Velikoj školi Josif Pančić organizovao je 1874. godine prvu propisnu botaničku baštu u gradu. Bašta je, međutim, bila loše sreće: u nekoliko narednih godina Dunav ju je dvaput poplavio. Pančić se bacio na zadatak da joj nađe povoljnije zemljište, ali u tome do svoje smrti 1888. godine nije uspeo. Naredne godine, kralj Milan je poklonio svoj posed Velikoj školi, čime je uspostavljena današnja Botanička bašta „Jevremovac“, prozvana po Jevremu Obrenoviću, dedi kralja Milana od kojeg ga je i nasledio. Za to vreme je ulica koja je išla obodom nekadašne bašte na dunavskoj jaliji nosila ime Pećanska. Današnji naziv ponela je 1896. i od tada ga nije menjala. Međutim, izmenila je skoro sve drugo s obzirom da se krajem sedamdesetih godina XX veka ova mala ulica našla u središtu novoizgrađenog naselja.